Vlada Srbija sutra će doneti odluku o raspisivanju tendera za izbor savetnika za pronalaženje strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca na teritoriji Aleksinca, najavio je ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić.
Eksploatacija uljnih škriljaca iz kojih bi godišnje moglo da se dobije između 500 i 600 hiljada tona nafte mogla bi da počne najranije za šest do sedam godina, rekao je Dulić prilikom obilaska bušotine na kojoj se istražuju uljni škriljci u selu Subotinac kod Aleksinca.
Precizirajući da bi se godišnje eksploatisalo oko pet miliona tona škriljaca, Dulić je dodao da će na tom poslu biti otvoreno oko 2.000 novih radnih mesta.
On je ukazao da bi nafta proizvedena iz škriljaca zadovoljila 10 do 15 odsto potreba Srbije za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta.
Dulić je istakao da ovih dana u resorno ministrarstvo treba da stigne elaborat koji će potvrditi da u aleksinačkom nalazištu uljnih škriljaca postoje rezerve od 400 miliona tona za eksploataciju.
Država će sa potencijalnim strateškim partnerom sklopiti za nas najpovoljniji mogući ugovor, tako da nijedna strana kompanija neće moći samo da ubira prihode, rekao je ministar i objasnio da će država u svakom slučaju imati deo vlasništva u budućem konzorcijumu u kojem će učestvovati i jedna domaća firma iz aleksinačkog kraja.
Napominjući da je ministarstvo htelo da to bude Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja "Resavica", Dulić je dodao da to neće biti moguće zbog pravnih razloga, pa se očekuje izbor Aleksinačkih rudnika ili neke druge domaće firme koju bude ovlastila država.
Nafte, struja i toplotna energija
Osim 500 do 600 hiljada tona nafte, iz aleksinačkih škriljaca bi se dobijalo i 100 megavat-časova električne energije, bilo bi obezbeđeno i grejanje za Aleksinac, a opština bi ubirala i prihod od rudne rente, rekao je Dulić.
Dulić je da projekat eksploatacije uljnih škriljaca u Aleksincu nije nikakav predizborni politički trik, već da će se njime baviti i naredne vlade, s obzirom na to da bi Srbija trebalo da iskoristi taj veliki potencijal.
Ističući da mnogi sad postavljaju pitanje zbog čega realizacija tog projekta nije mogla da počne ranije, Dulić je objasnio da je to zbog cene nafte, koja je trenutno viša od 100 dolara za barel, i da je eksploatacija škriljaca tek sada postala ekonomski isplativa.
Ministar je naglasio da Aleksinac neće trpeti ekološke posledice zbog eksploatacije škriljaca, jer će se ona vršiti na površinskim kopovima, kao na primer u Kostolcu ili Kolubari i dodao da se prilikom vađenja škriljaca ne koriste štetne hemikalije niti postoji radioaktivnost.
Dulić je rekao da će taj projekat u Aleksincu biti realizovan u skladu sa evropskim standardima i da će se u tom poslu primenjivati najsavremenija tehnologija koja će imati minimalan uticaj na životnu sredinu.
Nema nikakve misterije u vezi sa eksploatacijom škriljaca, jer je to običan kamen nalik uglju, koji u sebi ima 10 odsto organske matreije iz koje se dobija nafta, izjavio je Dulić.
Pre obilaska bušotine ministar je posetio opštinu Aleksinac i prisustvovao prezentaciji o potencijalima uljnih škriljaca.
U aleksinačkom području, prema procenama, postoje oko dve milijarde tona uljnih škriljaca, za koje je Dulić rekao da je to jedno od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi.
Profesor Vojin Čokorilo rekao je na prezentaciji da je Srbija bogata škriljcima i da ih osim u Aleksincu, gde je najveće nalazište, ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, Zapadne Morave.
Dulić je rekao da je samo na području Aleksinca detaljno istraženo nalazište, zbog postojanja aleksinačkog rudnika, i naveo da se to nalazište prostire na oko 20 kilometara kvadratnih
Profesor Čokorilo je rekao da trenutno tri države u svetu prerađuju škriljca u naftu - Kina, Brazil i Estonija, koja je najviše tehnološki napredovala u tome.
View the Original article
Нема коментара:
Постави коментар