Zatvara se knjižara na Trgu Republike

Izdavačka kuća "Stubovi kulture" zatvoriće sutra jednu od svojih najstarijih knjižara, koja se nalazi na Trgu Republike, u zgradi Kulturnog centra Beograda.

Tim povodom na sajtu ove izdavačke kuće je navedeno, da su zbog "drastično promenjenih okolnosti poslovanja", prvo usmeno, a u novembru prošle godine i pismeno obavestili Kulturni centar Beograda da će morati da prekinu saradnju.

Dogovorom između Kulturnog centra i "Stubova kulture" odlučeno je da to bude od 1. februara - u mesecu u kome je knjižara i počela rad.

"Stubovi kulture" su knjižaru "Beoizlog" u zgradi KCB-a otvorili 28. februara 1998 i prethodnih godina ova knjižara je bila jedno od kultnih mesta Beograđana i zajedno sa programima Kulturnog centra Beograda obezbedila živu kulturnu aktivnost.

Do otvaranja nove knjižare, na drugoj lokaciji u Beogradu, sve informacije mogu se dobiti na sajtu: www.stubovi.co.rs ili telefonom na broj 011/2403-122.

View the Original article

Obaveštajci: Iran planira napad na teritoriji SAD

Američke obaveštajne službe veruju da se Iran priprema da izvede teroristički napad na teritoriji Sjedinjenih Američkih Država, kao odgovor na pretnje Amerike režimu u Teheranu, piše

View the Original article

Zbogom oružje

Nekadašnji ogorčeni neprijatelji, koji su za vreme ratnih užasa u Bosni bili na suprotnoim stranama linije fronta, sada su se ujedinili, oformivši zajednički fond za najugroženije veterane.

Vojnici stariji od 35 godina 2010. su penzionisani zbog toga što je Bosna i Hercegovina pokušavala da podmladi armiju, ali penzije nikada nisu stigle i stotine bivših vojnika su dospele u siromaštvo, podseća AP.

Srpski veteran Slavko Rašević je bio jedan od njih. Bio je toliko lošeg materijalnog stanja da je bio primoran da se prikači na strujnu mrežu komšijske kuće zato što nije mogao da plati račune. Nije mogao da plati čak ni autobuske karte da bi njegovo troje dece moglo da ide u školu.

I kada se spremao da kaže 17-godišnjoj ćerki da će morati da je ispiše iz škole, dobio je pomalo neočekivane vesti. Bošnjački i hrvatski vojnici, koji su počeli da primaju novčanu pomoć, ujedinili su se i osnovali fond za bivše vojnike srpskih. Svako od njih je dao po pet evra u fond za srpske veterane.

Umesto da dele prvi prikupljeni iznos od 5.000 evra na više stotina osoba, Srbi su odlučili da oni koji su u najtežoj situaciji dobiju veću količinu novca. Dogovoreno je da Rašević bude jedan od onih koji će ovog meseca dobiti pomoć iz fonda.

Tako će njegova i još jedna porodica dobiti više od 500 evra, dok će 55 srpskih veterana dobiti po 60 evra. Ovo je najnoviji i najupečatljiviji primer zbližavanja bivših neprijatelja u zemlji punoj ožiljaka od nasleđa najgoreg krvoprolića u Evropi posle Drugog svetskog rata, navodi AP.

Bošnjaci, Hrvati i Srbi su se ujedinili u štrajku železničara, a sada služe zajedno u istoj vojsci, ali ovo je prvi put da je jedna strana prikupila novac da bi pomogla drugoj strani.

Rašević se pridružio Vojsci Republike Srpske pre 20 godina da bi se borio protiv bošnjačkih i hrvatskih neprijatelja u ratu u kome je poginulo 100.000, a izbeglo skoro dva miliona ljudi.

Vlasti muslimansko-hrvatskog entiteta su, pod pritiskom veterana koji su protestovali, pristale da penzionisanim vojnicima koji žive ne njihovoj teritoriji iz svog budžeta isplaćuju oko 160 evra mesečno sve dok ne pređu na teret državnog budžeta.

Međutim, vlasti u Republici Srpskoj nisu pristale da učine isto za veterane koji žive na njihovoj teritoriji, podseća AP. Gnev zbog načina na koji se političari ponašaju prema veteranima pokrenuo je talas solidarnosti među bivšim neprijateljima, u zemlji koja ima stopu nezaposlenosti od 30 odsto, javlja američka agencija.

U januaru, čim je prvi novac stigao na njihove račune, bošnjački i hrvatski veterani su počeli da prikupljaju donacije i sakupljena novčana sredstva su uplatili na račun srpskog veterana Radeta Dželetovića koji je zadužen za raspodelu novca.

"To je bio šok. Nekada smo pucali jedni na druge, a sada nam šalju novac", kazao je Dželetović. Sa druge strane etničke granice, u Goraždu, Bošnjak Senad Hubijer je zadivljen kako političari nesvesno doprinose etničkom pomirenju.

"Kada smo imali 16 godina političari su nam dali puške i prisilili nas da se ubijamo, a sada nas svojim neznanjem primoravaju da pomažemo jedni drugima", zaključio je on.

View the Original article

Koncert za Dejana u Centru "Sava"

margin:17px 0 0 0;color:#666;text-align:left;padding:5px 0 0 0;height:15px;float:right;width:100%;border:none;background-image:url("http://i.ikimg.com/k/header_bg_1.0.0.jpg");background-repeat:repeat-x;

View the Original article

U Siriji gori nafta

Glavni naftovod u blizini Homsa u plamenu. Snažna eksplozija odjeknula je blizu naftovoda koji snabdeva rafineriju u gradu. Nekoliko trenutaka kasnije vatra je buknula. Za sad nema podataka o evenutalnim žrtvama. 

Predgrađa Damaska u kojima se nalaze pobunjenici pod žestokom su vatrom sirijske vojske, koja slama preostale džepove otpora u gradu, a prema tvrdnjama aktivista za ljudska prava, vojska je rano jutros ušla u preostala dva grada koji su još pod kontrolom buntovnika. 

Trupe vlade u Damasku juče su povratile kontrolu nad većinom istočnih predgrađima glavnog grada koja su odmetnuti vojnici osvojili prošle sedmice.

"Intenzivna pucnjava se čuje u gradovima Zamalka i Arbin, dok tenkovi tamo napreduju", saopštila je Sirijska opservatorija za ljudksa prava sa sedištem u Velikom Britaniji, pozivajući se na izvore na terenu.

Prema rečima aktivista, snage režima sprovode opsežna hapšenja u obližnjem gardu Rankusu.

Istovremeno, pobunjenici - vojni dezerteri koji su se okrenuli protiv režima u Damasku - potpuno su osvojili grad Rastan nakon nekoliko dana intenzivnih borbi, rekao je jedan tamošnji aktivista.

Rastan je dva puta padao u ruke pobunjenika, samo da bi ga sirijske trupe ubrzo povratile.

Broj mrtvih jučerašnjim sukobima popeo na više od 100 ljudi, među kojima je oko njih 55 stradalo u sukobu sa snagama bezbednosti, uglavnom u regionu Homsa. 

U regionu Homsa, središtu pobune protiv sirijskog režima, poginulo je 40, u Deri devetoro, dok je pet ljudi stradalo u predgrađu Damaska. U Idlibu, gde su takođe građani protestovali, ubijen je jedan čovek, navodi ta organizacija.

Isti izvor navodi da je u jučerašnjim sukobima stradalo i deset vojnika dezertera, šestorica pripadnika snaga bezbednosti i 25 vojnika regularne vojske.

Mogući pregovri u Moskvi?

Rusija neće podržati novi Nacrt rezolucije o Siriji, saopštilo je, uoči debate u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, rusko ministarstvo spoljnih poslova istovremeno pozivajući predstavnike sirijskih vlasti i opozicije u Moskvu na neformalne pregovore bez preduslova.

Prema rečima zamenika šefa ruske diplomatije Genadija Gatilova, "zapadna verzija nacrta rezolucije o Siriji nije odmakla od predloga iz oktobra i ne možemo je podržati", preneli su juče ruski mediji. 

"Sirijske vlasti su već pozitivno odgovorile na naš poziv, a očekujemo da će se u narednim danima sa tim usaglasiti i opozicija stavljajući interese sirijskog naroda ispred svega ostalog", navelo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Gatilov je objasnio da "nacrt sadrži poziv članicama SB UN da obustave isporuke oružja Siriji, ali da nije povučena jasna linija između krijumčara oružjem koje neke zemlje angažuju da bi podržale ekstremističke snage u Siriji i onih koje imaju legalne vojno-tehničke veze sa tom zemljom".

Međutim, kako piše Njujork tajms, izveštavajući iz Ujedinjenih nacija, pred debatu o Siriji, pobunjenici odbijaju da prihvate neformalne pregovore i posredovanje Rusije.

Bela kuća podržava političko rešenje

Iz Vašingtona kažu da podržavaju političko rešenje koje će zaustaviti nasilje u Siriji, nakon što je rusko Ministarstvo inostranih poslova saopštilo da zvanični Damask pristaje na pregovore o krizi uz posredovanje Rusije, javio je Rojters.

Zamoljen da prokomentariše predlog Rusije sirijskim vlastima i opoziciji da upute predstavnike u Moskvu radi održavanja neformalnih konsultacija bez prethodnog uslovljavanja, portparol Bele kuće Džejms Karni sinoć je rekao da Vašington ne zna detalje o tom susretu, ali da "uopšteno podržavaju napore za dostizanje političkog rešenja koje će okončati nasilje u Siriji".

Prema njegovim rečima, SAD aktivno diskutuju sa ruskom stranom i drugim partnerima o pogoršanju stanja u Siriji i porastu nasilja koji zabrinjava.

Sirijsko ministarstvo inostranih poslova juče je saopštilo da će Sirija "nastaviti da se brani od terorizma" i optužilo SAD i zapadne zemlje da žele da stvore "haos" u toj zemlji.

Od početka masovnih protesta u Siriji protiv režima predsednika Bašara al-Asada u martu 2011. godine, prema podacima UN, poginulo je više od 5.400 osoba.

View the Original article

Ministri o regionalnoj saradnji

U Beogradu se danas održava neformalni sastanak ministara spoljnih poslova Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi (PSJE). Skup će otvoriti šef srpske diplomatije Vuk Jeremić.

Ministar Jeremić je pre početka sastanka rekao da će predložiti da zemlje regiona ove godine zajednički obeleže 100. godišnjicu Balkanskih ratova pod sloganom "Od balkanskog rata do balkanskog mira", jer bi to bila još jedna prilika za njihovo približavanje.

Kako je rekao novinarima, ta godišnjica, kroz zajedničko angažovanje zemalja regiona, "može da bude još jedna prilika za približavanje, zajedništvo, za gledanje u zajedničku budućnost, bez obzira na to što je region, ali i ceo kontinent, suočen sa objektivno velikim problemima".

"Danas se srećemo u Beogradu u trenutku koji je izuzetno težak u ekonomskom smislu za ceo svet i Evropu. Taj ekonomski trenutak sa sobom nosi političke posledice, a jedna od njih je smanjenje entuzijazma za proširenje, ili bar ubrzano proširenje EU na Balkan", konstatovao je srpski ministar.

U takvim okolnostima regionalna saradnja igra još veću ulogu i ima veći značaj nego što je to bio slučaj u prošlosti, rekao je Jeremić.

"U vremenu koje je pred nama bićemo sve više okrenuti jedni drugima i postojaće sve veća protreba za bliskim angažovanjem u okviru susedstva", zaključio je Jeremić.

Govoreći o važnosti današnjeg skupa, Jeremić je podsetio da je Srbija prošle godine predsedavala praktično svim regionalnim organizacijama koje su aktuelne na ovom području Evrope.

U ovoj godini, Srbija je preuzela i predsedavanje Organizacijom crnomorske inicijative, a u ovoj godini će biti doneta i formalno odluka o predsedavanja OEBS-om za 2015, dodao je šef srpske diplomatije. On je najavio da će tokom ove godine u Beogradu biti održan i Samit PSJE.

PSJE pokrenut je 1996. godine sa ciljem da se Jugoistočna Evropa transformiše u region stabilnosti, bezbednosti i saradnje u skladu sa evropskim integracionim tokovima, a kroz unapređenje međusobnog dijaloga i saradnje na svim nivoima i u svim oblastima od zajedničkog interesa.

PSJE ima 12 punopravnih članica. To su: Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Crna Gora, Grcka, Hrvatska, Makedonija, Moldavija, Rumunija, Srbija, Slovenija i Turska.

Srbija, koja predsedava Procesom do juna ove godine, u punom kapacitetu se uključila u aktivnosti PSJE na samitu u Skoplju, oktobra 2000. godine.

Uoči neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova ministar Jeremić je imao više bilateralnih razgovora. Tokom prepodneva je razgovarao sa izvršnim direktorom službe EU za spoljne poslove Miroslavom Lajčakom, ministrom spoljnih poslova Turske Ahmetom Davutogluom, kao i sa šefom grčke diplomatije Stavrosom Dimasom.

Jeremić će se, kako je najavljeno, sastati i sa generalnim sekretarom Saveta za regionalnu saradnju Hidom Biščevićem i šeficom hrvatske diplomatije Vesnom Pusić.

View the Original article

Peticija za povlačenje smene Ugričića

Tanjug– pre 8 sati

BEOGRAD - Zahtev za ukidanje odluke o smeni Sretena Ugričića sa mesta direktora Narodne biblioteke Srbije, koju Forum pisaca smatra neustavnom i uputio ga je Vladi Srbije 23. januara, do danas je potpisao 1.001 građanin iz zemlje i sveta, saopštio je Forum pisaca.

Među potpisnicima su pisci Svetislav Basara, Dubravka Ugrešić, Viktor Ivančić, Jasna Šamić, Igor Marojević, novinari Svetlana Lukić, Omer Karabeg, Gordana Suša, Miša Brkić, Miloš Vasić, reditelji Janko Baljak, Anja Suša, Slobodan Boban Skerlić, Iva Milošević, Gorčin Stojanović.

Zahtev su potpisali i istoričar Branka Prpa, prof. Vesna Rakić-Vodinelić, glumica Mirjana Karanović, poslanik Vesna Pešić, muzičar Vlada Divljan, pozorišni kritičar Ivan Medenica, istoričar umetnosti Branislav Dimitrijević, kao i članovi PEN centara iz regiona, trideset profesora i šefova katedri slavistike svetskih univerziteta, umetnici, naučnici, studenti, zanatlije, trgovci, penzioneri.

Forum pisaca, kako je navedeno, podneće Ustavnom sudu Srbije zahtev za ocenu ustavnosti odluke o smeni Ugričića.

Oni su najavili i da će podneti nadležnom ministarstvu (Ministartsvo kulture, informisanja i informacionog društva) i Savetu za štampu zahtev za ocenu i adekvatno kažnjavanje nacionalnih medija koji su, kako je navedeno, pokrenuli javni linč Ugričića i drugih članova Foruma pisaca.

Peticija će takođe biti upućena predsedniku Republike Srbije, premijeru, ministrima kulture i unutrašnjih poslova.

Ugričić je smenjen pošto je potpisao proglas Foruma pisaca u kojem se izražava protivljenje "hajci" na pisca i savetnika predsednika crnogorskog parlamenta Andreja Nikolaidisa.

Nikolaidis je, u autorskom tekstu, napisao da bi aktiviranje eksploziva u dvorani "Borik" tokom proslave 20. godina Republike Srpske bilo "civilizacijski iskorak". Obeležavaju tog jubileja prisustvovali su najviši državni zvaničnici Srbije i RS.

View the Original article